Preporucujemo ih mesarima i farbarima.
Za Beograd besplatna isporuka na kucnu adresu.
Mesarska kecelja presvucena PVC-om
Preporucujemo ih mesarima i farbarima.
Za Beograd besplatna isporuka na kucnu adresu.
Kecelje za poslove po kuci
Nepravedno su “optužene” da beže u konformizam i izbegavaju obaveze. Međutim, ta konstatacija potpuno je netačna. Biti domaćica je najstresniji posao na svetu, dokazali su stručnjaci. Oni tvrde da ženski organizam drugačije reaguje na stres nego muški. A posao domaćice donosi ga u izobilju. Treba održavati kuću, kuvati, spremati, peglati, voditi računa da deca budu čista, nahranjena, da uče, da redovno izvršavaju svoje obaveze.
Majke domaćice često su i psiholozi, tvrde stručnjaci, jer najviše učestvuju u sazrevanju deteta, dele sa njim strahove, misli, želje...
Britanski naučnici tvrde da je nivo hormona stresa kortizola najveći kod domaćica. Ni saobraćajne gužve, ni problemi na poslu, ni mobing, nesigurnost za radno mesto, ne podižu nivo hormona stresa kao jedan običan dan prosečne domaćice. One, tvrde stručnjaci, trpe šest puta veći stres od državničkih funkcionera, brokera, medicinskih sestara, policajaca, vatrogasaca, taksista... čije su profesije dokazano najstresnije. Nauka je rekla svoje, ali se postavlja pitanje šta je to što izaziva toliki stres kod žena koje se bave samo svojom porodicom i domaćinstvom?
Stručnjaci kažu da je glavni problem “gubljenje kontrole nad sopstvenim životom”. Majke koje ostaju kod kuće imaju vrlo malo ili nimalo slobodnog vremena, izolovane su od ljudi tokom dana, dok se od njih se očekuje osmeh, briga i red u kući. Nimalo nisu posvećene sebi, ne mogu da se posvete sopstvenim željama i planovima, jer se to ne uklapa u dnevni raspored i zbog toga često “pucaju”, padaju u depresije i anksiozna stanja, imaju glavobolje i zdravstvene probleme. Ne mogu da se posvete nijednom životnom polju - ljubavi, karijeri, braku, majčinstvu, prijateljstvu, društvenom životu. Vremenom fizički i psihički posustaju, gube volju za životom, donose pogrešne odluke i narušavaju zdravlje. Da do ovoga ne bi došlo, stručnjaci “prepisuju” barem sat vremena dnevno koje će odvojiti samo za sebe, kada će raditi ono što vole, bez dece, bez muža, bez obaveza.
U Srbiji postoji veliki broj domaćica i mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema zakon o ravnopravnosti polova. Zbog toga je srpskim domaćicama još teže. Statistike kažu da one ustaju u sedam ujtutru i budne su do jedan sat posle ponoći. Vode decu u školu ili obdanište, svraćaju u prodavnicu, sređuju kuću, peglaju veš, kuvaju ručak, žele da budu dobre majke i supruge, da dobro izgledaju. Ovako manje-više izgleda fotorobot prosečne srpske žene, napravljen na osnovu raznih istraživanja.
Takođe, statistike kažu da su srpske domaćice veoma nezadovoljne svojim seksualnim životom, izgledom i pozicijom u društvu. Često trpe nasilje, ali o tome ćute i za pomoć se javljaju tek kada su im ugrožena deca. Čine 55 % nezaposlenog stanovništva, uglavnom se udaju u tridesetim, manje koriste računar i vidove moderne komunikacije. Prema podacima, srpske domaćice provode pola sata dnevno u pomaganju deci oko domaćih zadataka, sto minuta u druženju i razgovoru sa mališanima, dok za kupanje i presvlačenje troše 67 minuta, a za šetnju naslednika oko 40 minuta dnevno. Na kućne poslove troše pet puta više vremena nego muškarci, pa kada se sve to sabere, one nedeljno imaju duplo više radnih sati od svojih zaspolenih muževa.
DA DOMAĆICE PRIMAJU PLATU...
Jedno istraživanje američkih naučnika došlo je do sledećih rezultata. Kada bi bila plaćena, domaćica bi godišnje zarađivala oko 140.000 dolara, za sve sate koje provodi u kuhinji, sa decom i obavljajući različite obaveze oko domaćinstva i porodice. Ta hipotetička zarada izračunata je na osnovu vrednosti radnog sata u Americi, a naučnici su došli do zaključka da domaćice rade 92 sata nedeljno, od čega čak 52 prekovremena sata, koja se teoretski dodatno plaćaju.
-Žene koje ne rade obavljaju svakoga dana barem deset poslova vezanih za domaćinstvo – kuvaju, peru, sređuju kuću, čuvaju decu, igraju se sa njima, voze ih na treninge i u školu...
Tako, izračunali su da bi domaćica zarađivala više od, na primer, šefa marketinga u nekoj dobrostojećoj firmi.
Majke domaćice često su i psiholozi, tvrde stručnjaci, jer najviše učestvuju u sazrevanju deteta, dele sa njim strahove, misli, želje...
Britanski naučnici tvrde da je nivo hormona stresa kortizola najveći kod domaćica. Ni saobraćajne gužve, ni problemi na poslu, ni mobing, nesigurnost za radno mesto, ne podižu nivo hormona stresa kao jedan običan dan prosečne domaćice. One, tvrde stručnjaci, trpe šest puta veći stres od državničkih funkcionera, brokera, medicinskih sestara, policajaca, vatrogasaca, taksista... čije su profesije dokazano najstresnije. Nauka je rekla svoje, ali se postavlja pitanje šta je to što izaziva toliki stres kod žena koje se bave samo svojom porodicom i domaćinstvom?
Stručnjaci kažu da je glavni problem “gubljenje kontrole nad sopstvenim životom”. Majke koje ostaju kod kuće imaju vrlo malo ili nimalo slobodnog vremena, izolovane su od ljudi tokom dana, dok se od njih se očekuje osmeh, briga i red u kući. Nimalo nisu posvećene sebi, ne mogu da se posvete sopstvenim željama i planovima, jer se to ne uklapa u dnevni raspored i zbog toga često “pucaju”, padaju u depresije i anksiozna stanja, imaju glavobolje i zdravstvene probleme. Ne mogu da se posvete nijednom životnom polju - ljubavi, karijeri, braku, majčinstvu, prijateljstvu, društvenom životu. Vremenom fizički i psihički posustaju, gube volju za životom, donose pogrešne odluke i narušavaju zdravlje. Da do ovoga ne bi došlo, stručnjaci “prepisuju” barem sat vremena dnevno koje će odvojiti samo za sebe, kada će raditi ono što vole, bez dece, bez muža, bez obaveza.
U Srbiji postoji veliki broj domaćica i mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema zakon o ravnopravnosti polova. Zbog toga je srpskim domaćicama još teže. Statistike kažu da one ustaju u sedam ujtutru i budne su do jedan sat posle ponoći. Vode decu u školu ili obdanište, svraćaju u prodavnicu, sređuju kuću, peglaju veš, kuvaju ručak, žele da budu dobre majke i supruge, da dobro izgledaju. Ovako manje-više izgleda fotorobot prosečne srpske žene, napravljen na osnovu raznih istraživanja.
Takođe, statistike kažu da su srpske domaćice veoma nezadovoljne svojim seksualnim životom, izgledom i pozicijom u društvu. Često trpe nasilje, ali o tome ćute i za pomoć se javljaju tek kada su im ugrožena deca. Čine 55 % nezaposlenog stanovništva, uglavnom se udaju u tridesetim, manje koriste računar i vidove moderne komunikacije. Prema podacima, srpske domaćice provode pola sata dnevno u pomaganju deci oko domaćih zadataka, sto minuta u druženju i razgovoru sa mališanima, dok za kupanje i presvlačenje troše 67 minuta, a za šetnju naslednika oko 40 minuta dnevno. Na kućne poslove troše pet puta više vremena nego muškarci, pa kada se sve to sabere, one nedeljno imaju duplo više radnih sati od svojih zaspolenih muževa.
DA DOMAĆICE PRIMAJU PLATU...
Jedno istraživanje američkih naučnika došlo je do sledećih rezultata. Kada bi bila plaćena, domaćica bi godišnje zarađivala oko 140.000 dolara, za sve sate koje provodi u kuhinji, sa decom i obavljajući različite obaveze oko domaćinstva i porodice. Ta hipotetička zarada izračunata je na osnovu vrednosti radnog sata u Americi, a naučnici su došli do zaključka da domaćice rade 92 sata nedeljno, od čega čak 52 prekovremena sata, koja se teoretski dodatno plaćaju.
-Žene koje ne rade obavljaju svakoga dana barem deset poslova vezanih za domaćinstvo – kuvaju, peru, sređuju kuću, čuvaju decu, igraju se sa njima, voze ih na treninge i u školu...
Tako, izračunali su da bi domaćica zarađivala više od, na primer, šefa marketinga u nekoj dobrostojećoj firmi.
Kuvarska bluza prodaja u Beogradu
Interesantno je da je na pitanje "koji su najvažniji kvaliteti kod žena”, čak 44 % muškaraca odgovorilo da je to briga o domaćinstvu.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene poseduju manje od jedan odsto svetske imovine, a sve funkcioniše prevenstveno zahvaljujući njima.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene poseduju manje od jedan odsto svetske imovine, a sve funkcioniše prevenstveno zahvaljujući njima.
Muske konobarske kecelje u francuskom stilu
Razvijajući liniju proizvoda za restorane i kuhinju, fokusirali smo se na kvalitet, funkcionalnost i dizajn.
Kao dodatak već postojećem asortimanu mešavine materijala i pamučnog satena, imali smo želju da kreiramo unikatnu kolekciju, kombinujući nove materijale sa klasicnim stilom.
Osvezite vas restoran lepim uniformama.
Kao dodatak već postojećem asortimanu mešavine materijala i pamučnog satena, imali smo želju da kreiramo unikatnu kolekciju, kombinujući nove materijale sa klasicnim stilom.
Osvezite vas restoran lepim uniformama.
Kuvarske uniforme u Nedeljnom popodnevu Lee Kis
Jedna poznata ketering kompanija i restoran sa Novog Beograda su nam ukazali poverenje i u sledecem emitovanju ovog programa ce se predstaviti u nasim bluzama, pantalonama, keceljama i kapama.Istakli su kvalitet nasih uniformi i vrlo vaznu cinjenicu da sijemo po meri svakog clana tima.
Drago nam je sto svojim inovativnim dizajnom mozemo da poboljsamo vasu poslovnu prezentaciju.
Uskoro prodavnica u centru Panceva
Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Први пут се у историји помиње као град, трговачка варош, 1153. године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због трговине. У 15. веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године. Oд 1918. се зове Панчево.
За неколико дана мантили, кецеље, куварске капе
и куварске блузе у центру Панчевa
064/11 65 108
У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустро-Угарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње нагло насељавање ових крајева. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско. 1848/49 Панчево је много страдало током револуције.
и куварске блузе у центру Панчевa
064/11 65 108
Kuvari i mesari najtrazeniji
Poznati vranjski mesar g. Marinković smatra da su mesari deficitarni zbog toga što je reć o teškom, napornom i malo plaćenom zanatu, koji mladi zaobilaze u velikom luku. Njegov sin se opredelio za mesarski zanat. Mesar je ceo dan na nogama. Posao je veoma opasan zbog rada sa noževima, satarom, mašinom za mlevenje mesa i drugim alatom. Tehnologija obrade mesa nije nimalo laka i jednostavna. Kuvari mogu da zarade i 40.000 dinara, a konobari dvostruko manje.
Tako bi moglo da se desi da neko od nezaposlenih prvo radno mesto dobije u mesari, kuhinji, kafanskoj sali ili u buregdžinici.
Tako bi moglo da se desi da neko od nezaposlenih prvo radno mesto dobije u mesari, kuhinji, kafanskoj sali ili u buregdžinici.
Izrada kecelja za mesare i pekare.
U Vranju, naime, vlada nikad veće interesovanje za predstojeće kurseve za prekvalifikaciju 87 nezaposlenih, koji se nalaze na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Silvana Gavrilović, zadužena za odnose s javnošću, ističe da poslodavcima u Vranju trenutno nedostaju mesari(10), konobari(10), gerentodomaćice(15) i knjigovodje(15).
- U toku januara i februara filijala NSZ u Vranju organizovaće šest kurseva za prekvalifikaciju osoba sa evidencije nezaposlenih. Obaviće se i specijalističke obuke za 17 osoba, koje će biti osposobljene za bavljenje informatičkom delatnošću. Kursevi traju od jedan do tri meseca. Specijalističke obuke trajaće šest meseci.
- U toku januara i februara filijala NSZ u Vranju organizovaće šest kurseva za prekvalifikaciju osoba sa evidencije nezaposlenih. Obaviće se i specijalističke obuke za 17 osoba, koje će biti osposobljene za bavljenje informatičkom delatnošću. Kursevi traju od jedan do tri meseca. Specijalističke obuke trajaće šest meseci.
Kuvarske kape, bluze i pantalone. Kroj po Vašoj meri.
Kvalitetan uvozni keper. Isporuka na kućnu adresu.
Izbor pomenutih obuka rezultat je potreba tržišta rada I vranjskih poslodavaca. Iskustva govore da su nezaposlene osobe posle prekvalifikacije vrlo brzo pokrenule sopstveni biznis ili su pronašle posao kod poslodavaca. Prekvalifikacija 87 nezaposlenih lica, koju organizuje filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, je besplatna, kaže Silvana Gavrilović.Kvalitetan uvozni keper. Isporuka na kućnu adresu.
Najveće interesovanje vladalo je za prekvalifikaciju u knjigovođe, jer se javilo čak 50 kandidata. Za prekvalifikaciju mogli su da se prijave samo polaznici četvrtog do sedmog stepena ekonomske struke. Posle selekcije, izabrano je 15 kandidata za knjigovođe.
- U Vranju će prvi put biti organizovana obuka za gerontodomaćice, koja će trajati 160 časova. Sve je više žena koje su zainteresovane da se bave ovim poslom. Obuku će da pohađa 15 osoba. Posle završetka obuke o zaposlenju osoba koje su se prekvalifikovale razgovaraćemo sa predstavnicima vranjskog Centra za socijalni rad, a očekujemo i pomoć lokalne samouprave. Cilj je da gerentodomaćice dobiju posao u Centru za socijalni rad ili da pokrenu sopstveni biznis - ističe šef Odseka za posredovanje u vranjskoj filijali NSZ Tihomir Stanković.
Kurs za knjigovođe trajaće 540 sati, za kuvare 450, za mesare 350, konobare 240 I izrađivače kora i bureka 160. Smatraju da je za obuku najviše zainteresovana grupa ekonomskih, poljoprivrednih i mašinskih tehničara i trgovaca. Nasuprot ovim obrazovnim profilima, deficitarni su diplomirani farmaceuti, profesori matematike, fizike i stranih jezika, kao i diplomirani građevinski i elektroinženjeri.
Subscribe to:
Posts (Atom)